Окупљања

ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ У КЊАЖЕВЦУ
За праве вредности
У време када је човек први пут крочио на Месец, догодили се „Битлси” и „Вудсток”, девојке обукле прве мини сукње, прозор у свет рокенрола био Радио Луксембург, а прве „џипсон” гитаре стизале у варош преко рођака из иностранства, настао је Фестивал културе младих Србије у Књажевцу. И траје до данас

Пише: Љиљана Павловић
Фотографије: „East Star Group”

„На сцени подигнутој испред источног коша, у дворишту гимназије, четири младића у белим кошуљама и у фармерицама ‘супер рифле’ свирали су на црвеним ‘џипсонкама’ нешто од Шедоуза. На кулиси иза њих, словима изрезаним од стиропора, писало је: Уметничке игре студената Србије. Био је то први књажевачки фестивал”, сећа се књижевник Братислав Милановић.
Било је то шездесетих година XX века. Група књажевачких студената, која је студирала на Београдском универзитету, одлучила је да вишак слободног времена током летњег распуста проведе на начин који је тада у Југославији постајао све популарнији – организујући музичке игре или фестивал студената Тимочке крајине. Фестивали су, наиме, ницали на све стране и били места на којима су откривани нови таленти, деценијама касније перјанице југословенске музичке сцене. Тешко да је икоме од тадашњих организатора пало на памет да ће од студентских игара настати манифестација која ће издржати искушења времена и непрекидно трајати више од пола века.
Романтичне године. Деца су се још играла на улици, а не онлајн. Учесници фестивала дочекивани су транспарентима на железничкој станици, а цела варош се претварала у велику позорницу.
Много је воде Тимоком протекло од тада. Ново је време. Одавно нема парола о „братству и јединству” и Козарачког кола... Али има фестивалског духа и енергије, коју, упркос свему, носи само млада генерација.
 У почетку беше само музика, а онда су се фестивалци досетили да би у Књажевцу могло сваког лета да се догоди својеврсно уметничко финале једне сезоне, па су почели да долазе песници, сликари, режисери, глумци, хорови.
„То је град-позориште, град-књига, град-концерт, град-изложба, град-реч, град покрет и слика. Чувар духа, вере, наде и љубави. Град који доказује да архитектура није једини могући облик историје. Архитектура је овде слив камена и музике, говора и боје. Овде су градска врата уметничко платно, а путник који кроз њих пролази може да осети мирис пејзажа и мирис реке. Књажевац је српски Единбург, посвећен уметности и култури”, записао је Рале Дамјановић у књизи Тимочка лира (издање Народне библиотеке „Његош” у Књажевцу).

КУЛТУРА СКУПА, НЕКУЛТУРА СКУПЉА

 Министарство културе Србије није ове године имало новца за полувековну манифестацију, али Фестивал културе младих Србије зна да ослонац има у општини Књажевац, која га снажно подржава свих протеклих деценија. Први човек општине Милан Ђокић има обичај да каже: „Култура је скупа, а некултура још скупља.”
 И овог лета почетак јула у Књажевцу, дакле, био је у знаку Фестивала културе младих Србије, педесет другог по реду. Близу хиљаду младих људи са публиком је поделило свој поглед на свет. Студенти Факултета уметности у Нишу фотографијом, сликама, стрипом, позоришне трупе покретом и речју.
– Мислим да је књажевачки фестивал интересантан културолошки модел како би требало да изгледа рад на промоцији културних дешавања у Србији. Јединствен је случај да један град педесет две године организује једну манифестацију значајну за културу Србије – рекао је Слободан Јовановић, професор Универзитета у Нишу.
 Да младима покаже како се и са локалних станица може у небо, у Књажевац је стигао хор „Вива вокс”. Били су ту и бендови „Ван Гог” и „Неверне бебе”.
– Не можемо да будемо неискрени према музици, не можемо да злоупотребљавамо таленат, желимо да људима дамо 300 посто себе – рекао је након књажевачког концерта фронтмен „Неверних беба” Милан Ђурђевић.
 Са младим чуварима традиције дошли су и Велики народни оркестар РТС-а, певачи у чијим песмама се још могу пронаћи трагови традиционалне музике: Гордана Лазаревић, Биљана Јефтић, Александар Илић
 Тако је било овог лета у Књажевцу. По 52. пут варош је била позорница, са које ће се неко од младих људи винути у велики уметнички свет. Овде су почињали Стефан Миленковић, Љиљана Благојевић, Горица Поповић, Мирјана Карановић, Горан Паскаљевић, „Галија”, „Рибља чорба”, бројни телевизијски водитељи, сниматељи, редитељи...
 – Када се после више од пет деценија поглед усмери ка његовим почецима, може се с поносом рећи: више од 50.000 младих стваралаца представило је овде своја уметничка остварења. Готово да нема значајне личности на културној и јавној сцени која није учествовала на Фестивалу – каже Славиша Раденковић, један од првих учесника, данас председник Организационог одбора Фестивала.
 Ове године, 2013, Фестивал је организацијом, продукцијом и укупним квалитетом поново високо позиционирао Књажевац на културној лествици Србије. Према речима председника Скупштине Фестивала и директора књажевачког Дома културе Уроша Станишића, припреме за педесет трећи Фестивал су почеле одмах. Догодине ће ова јединствена манифестација, обећава, бити најбоља у региону.

***

Ка стварним победама
– Генерације уметника разних интересовања из читаве Србије почињале су на књажевачком фестивалу, а он је, уместо да стари, постајао све млађи, лепши и полетнији – рекао је ове годинама младима Милан Ђокић, председник Општине Књажевац. – Пре 1.700 година цар Константин је под крсним знаком Христа почео да остварује победе за своје царство и цивилизацију уопште. И Књажевац и Србију праве вредности очекују тек када енергију младости усмере ка правим победама.

***

„Тимочка лира”
– Поезија је начин живота, уточиште и снага, нешто што образује и оплемењује, представља топлину дома преточену у снагу писане ријечи. Заиста ми је част што сам добио „Тимочку лиру”, јер ово је изузетан фестивал – каже Немања Драгаш, најбољи песник овогодишњег Фестивала и добитник „Тимочке лире”, признања које по традицији додељује Радио Београд.